Aikido i mač Katana & wakizashiNa Istoku, u Japanu, dva mača, dugački i kratki, koji su visili o pojasu sa oštrom ivicom nagore, predstavljali su najveće blago samuraja: oni su pokazivali njegov status i bili simbol časti ratnika. Kult mača je u japanskoj istoriji zauzimao visoko mesto. Kao efikasna oštrica za sečenje - nigde u svetu ne prave ni približno tako dobre oštrice kao u Japanu, kao umetničko delo, kao talisman i fetiš, mač samuraja je ulivao jedinstveno poštovanje. U rukama nekog nabusitog i grubog čoveka on je mogao postati oružje kojim se divlja, ali se isto tako verovalo da u rukama stručnjaka koji neguje bushi-no-nasake, ratničko osećanje milosrda i blagosti, može postati dobroćudan, čak može i očuvati život. Sredinom prošlog veka kada prestaju feudalni sukobi u Japanu veštine koje su služile za rat (pa time i podučavale kako što veštije ubiti protivnika, a izbeci da vas on povredi) počinju da prerastaju u veštine koje nas uče suprotno ovom - kako živeti potpunije i bolje. Kako borbu sa protivnicima pretočiti u mnogo težu borbu - borbu sa sobom, svojim strahovima, slabostima. Tako nastaju veštine koje danas znamo kao aikido, karate-do, judo, kendo. Značaj hladnog oružja, kao oružja, postaje sve manji. Od svih ovih veština jedino se u aikidou (zajedno sa kendoom) nastavilo sa proučavanjem tehnika mača. Osnivač aikidoa Morihej Uešiba, čiji se unuk danas nalazi na čelu organizacije kojoj pripadamo, u svojoj mladosti je prošao Jagju školu mača kod učitelja Masakacu Nakajeme. Ova škola mača, njeni stavovi i način borenja presudno su uticali na Ueshibu kada je zaokruživao svoj borilački sistem koji danas nazivamo aikido. Veština mačevanja koja se proučava u okviru aikidoa je u njegovoj osnovi, i iako za laika manje složena od telesnih tehnika, nema za cilj da dopuni kurs obuke aikidoka i da veštinu učini atraktivnijom. Na posebnim treninzima posvećenim tehnikama bokena ( drveni mač -jap.) uče se osnovne vežbe (u parovima ili samostalno), koje u sebi sadrže osnovne sekove, sklanjanja i strategiju borbe mačem. Osnovne vežbe zamišljene kao dogovorene borbe u paru (ima ih šest i zovu se tachi ) sadrže u sebi sve elemente Jagju škole mačevanja. Svi oni koji vežbajući aikido u školama koje iz nepoznavanja tehnika mača ovu oblast zapostavljaju, ili je uopšte ne rade, bivaju uskraćeni za fundamentalne principe koji se kroz mač uče i koji prestravljaju samu suštinu aikidoa. Saša Obradović, 1995. |